Vratna diskus hernija?

 

     Cervikalna (vratna) diskus hernija je oboljenje koje se manifestuje bolom u vratu i ruci kao vodećim simptomima. U osnovi oboljenja je pomeranje (klizanje) diskusa iz svog ležišta u međupršljenskom prostoru.    
   
 Ukoliko pomereni diskus pritisne zadnji uzdužni ligament (vezu) vratnog dela kičmenog stuba, javlja se bol u vratu. Kod većeg pomernja diskusa i pritiska na nervni koren, nastaje bol u ruci.
    Degeneracija diskusa pokreće odgovarajući mehanizam degeneracije i ostalih delova kičmenog stuba, koštanih elemenata i ligamentarnog aparata

.   Najniži vratni diskusi, između petog (C5) i šestog (C6), odnosno  šestog i sedmog (C7) vratnog pršljenja, nose najveću težinu, najopterećeniju su, te najbrže degenerišu. Degenerisani diskus je skloniji pomeranju iz svog ležišta u međupršljenskog prostoru (diskus hernija).

Slabinska disukus hernija?

  
 Diskus hernija (lumbalna, slabinska diskus hernija) je pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom delu kičme, pri čemu dolazi do uklještenja nervnog korena. Osnovni simptomi lumbalne diskus hernije su: 

• Bol u donjem delu leđa i nozi
• Sniženje senzibiliteta (utrnulost) u zahvaćenom području pritisnutog nervnog korena
• Oslabljena pokretljivost stopala
• Sfinkterijalne smetnje (poremećaj mokrenja, stolice i potencije kod muškaraca)

  Diskus hernija je zato najčešća u najopterećenijim segmentima kičmenog stuba, odnosno između 4. i 5. lumbalnog i 5. lumbalnog i 1. sakralnog pršljena.  

  

  Kod diskus hernije između 4. i 5. lumbalnog pršljena (L4/L5), najčešće je pritisnut koren L5, tako da se sniženje senzibiliteta javlja u unutrašnjem delu stopala i palcu. Kod diskus hernije između 5. lumbalnog i 1. sakralnog pršljena (L5/S1), pritisnut je koren S1, tako da se poremećaj senzibiliteta javlja u njegovom inervacionom područiju, spoljašnjoj strani stopala i malom prstu.

  Kod jačeg pritiska na koren, dolazi i do slabosti odgovarajućih mišićnih grupa. Kod pritiska na koren L5 (diskus hernija L4/L5), oslabljen je pokret stopala na gore, odnosno pacijent ne može da hoda na peti, a kod oštećenja korena S1 (diskus hernija L5/S1) oslabljen je pokret stopala na dole, odnosno pacijent ne može da hoda na prstima.

Kod izraženijeg izletanja diskusa i njegovog prodora u kičmeni kanal, pritisnut je čitav snop nervnih korenova. U ovom snopu su korenovi za senzitivnu i motornu inervaciju obe noge, kao i za funkcije pražnjenja mokraćne bešike i debelog creva, te potenciju kod muškaraca. Pritiskom na snop nastaju bolovi, trnjenje i slabost stopala u obema nogama, kao i sfinkterijalne smetnje: poremećaj mokrenja, pražnjenja stolice i potencije.

Ova teška klinička slika se označava kao sindrom caudae equinae. Cauda equina u prevodu znači konjski rep. Naime, snop živaca u kičmenom kanalu podseća na konjski rep, odakle i potiče naziv ovog sindroma.

Lečenje?

  Hernija diska se najčešće leči konzervativno – analgeticima (lekovima za smanjenje bola i upale). Hlađenjem bolnog mesta (ne grejanjem,jer može doći do još veće upale živca i snažnijih bolova), fizikalnim agensima (laser,magnet, struja…)  Kod akutne diskus hernije preporučuje se mirovanje do pet dana, uz redovnu primenu navedenih lekova.  Nakon pet dana, nije neophodno dalje mirovanje, odnosno pacijentima se preporučuje da se ponašaju kako im najviše odgovara, a lekove protiv bolova uzimaju se po potrebi. Fizikalnu terapiju ne treba primenjivati u fazama jakog bola, jer tada može i biti kontraproduktivna.  U upornijim slučajevima, primenjuju se radikularne blokade (blokada pritisnutog nervnog korena) ili epiduralna injekcija (ubacivanje odgovarajućih lekova direktno u kičmeni kanal). Tek po smirivanju bolova primenjuju se kineziterapija i hidroterapija, to jest vežbe na suvom i u vodi. Lečenje diskus hernije obično traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.  Sindrom caude equinae prestvalja indikaciju za hitnu operaciju.  Operacije diskus hernije su danas rutinske, sa visokim procentom uspešnosti i minimalnim rizikom od operativnih komplikacija.

Zaštitni položaji kičme?

• svaka radna površina da je u visini struka (oblačenje i kupanje bebe, pranje sudova, peglanje...) 
  
• u sedećem položaju kičma da stoji pravo ne, povijati  napred, nazad, levo, desno...
  
• savinje trupa (Svaka aktivnost koja je usmerena ispod nivoa struka trebalo bi da se izvede iz čučnja, a ne fleksijom (savijanje trupa napred), bočnom fleksijom (savijanje trupa u stranu) ili rotacijom trupa...)
  
• podizanje i spuštanje predmeta (svako dizanje/spuštanje predmeta se vrši tako što se čučne, kičmeni stub stoji pravo, obema rukama se predmet prihvati (ukoliko je kabastiji) i iz čučnja se lagano uspravljamo...)
  
• nošenje tereta (bliže telu, ravnomerno raspoređeno u obe ruke...) 
  

Šta je diskus hernija?

Diskus hernija predstavlja prolaps (pucanje) međupršljenskog diska, odnosno fibroznog prstena  kičmenog stuba, što ima za posledicu prodor želatinoznog jezgra u međupršljenski otvor i na taj način vrši pritisak na (koren spinalnih živaca, kanal kičmene poždine, kaude ekvine i dr.) što izaziva bol.

                      

Diskusi su želatinozne pločice između pršljenskih tela koje imaju ulogu šok absorbera, odnosno amortizuju mikrotraume i štite koštane delove kičmenog stuba. Diskusi starenjem dehidriraju (gube vodu), što smanjuje njihovu elastičnost i zaštitnu ulogu.

Uzroci nastanka diskus hernije?

    Nasledni faktor, preterano opterećenje i nedovoljno rasterećenje kičme. Naime, ishrana diskova funkcioniše po principu sunđera (pošto nemaju krvne sudove). U uspravnom položaju povećava se pritisak u njima i istiskuju se štetne materije. Sa druge strane, pri ležanju ili sedenju s naslonom pod uglom od 45 stepeni taj pritisak smanjuje i hranljive materije ulaze u diskove.

   Savremeni način života nosi sa sobom previše opterećenja (prvenstveno sedenja i stajanja), a malo rasterećenja, što dovodi do loše ishrane i bržeg propadanja diskova.
   Loše držanje tela, gojaznost,pušenje i nedostatak fizičke aktivnosti, usled čega mišići postaju slabi, a oni,pored diskova, daju potporu kičmi.